DOROTEJ - DOBRILO NENADIĆ

Za razliku od ostalih autora koji su nam, ispisujući stranice istorijskih romana, približili periode devetnaestog i dvadesetog veka - doba brojnih istorijskih i političkih promena, društvenog uređenja, naziva država i velikih ratova, Dobrilo Nenadić nas ovim delom vraća malo dalje u prošlost. Smeštajući radnju svog romana u srednjovekovnu Srbiju autor nas udaljava od modernog društva i sadašnjosti, daje nam jednostavniji vremenski i istorijski okvir u koji smešta svoje likove i omogućava nam da se isključivo posvetimo otkrivanju ljudi, njihovih osobina i međuodnosa. 

Svojim prvencem Dobrilo Nenadić je u srpsku književnost uneo dašak osveženja, a čitaocima je pružio originalan i upečatljiv roman sa nešto drugačijom pisanom formom. Trinaest likova nam kroz svoje misli prenose radnju romana koja počinje onog trenutka kada u njihov život uđe četrnaesta osoba po kojoj je ovo delo i dobilo naziv - Dorotej. Neobičnost pripovedanja se ogleda i u odsustvu dijaloga kojima misli izlaze na površinu i pretvaraju se u izgovorene reči, i time nam je Nenadić ostavio otškrinuta vrata ka njihovim duboko sakrivenim željama i nadama i svemu onome što se skriva u svakom od njih, omogućavajući nam da svakog lika podrobnije upoznamo i otkrijemo njegove, ili njene, prikrivene tajne.

Glavni likovi su monasi jednog manastira u mestašcu srednjovekovne Srbije, kao i vlastelin, njegova žena i pojedine njihove sluge i vojnici. Svaki segment ovog romana donosi nam razmišljanje jednog od njih o događajima koji ih povezuje. Radnja, koja se sastoji od nekoliko glavnih događaja, služi kao pozadina cele priče i okidač koji će pokrenuti određeno ponašanje pojedinih likova i reakciju okoline, započinje Dorotejevim dolaskom u manastir. 

Već od samog početka se da primetiti da je Dorotej drugačiji od svih ostalih, njegovo ponašanje i izgled se ne uklapaju u sliku koju su oni stvorili u glavi i kalup koji su mu namenili. Njegova blaga narav i dobrota, kao i želja da pomogne svim ljudima bez obzira na to ko su i koliko imaju, izdvaja ga od svih i stvara u njima zavist. Za sve njih on je poput ogledala - u njemu vide sve ono što oni sami nisu, a želeli bi biti.  Skala dobrog i lošeg, u kojoj je razlika do njegovog dolaska bila manja, sada se menja, stavljajući njega i sve ostale na dva različita kraja, sa ogromnom razlikom između njih. 

Dorotejev dolazak je baš poput bačenog kamena u vodu - svojim dolaskom on nije u mnogo čemu izmenio živote svih ljudi iz manastira i okoline, ali je dolazak izazvao komešanje i njihove negativne osobne su isplivale na površinu. Naravno, kao i u današnjem svetu, ljudi su prezreli ono što je dobro i lepo, poželeli da se udalje od toga, eliminišu, jer ta njegova dobrota nije govorila samo o njemu, već je jasnije ukazivala na negativnost koji su svi ostali nosili u sebi. Zbog toga njegova ljubav i dobrota nisu mogli preživeti.

Dobrilo Nenadić je ovim romanom, smeštenim u daleku prošlost, ispričao univerzalnu priču. Slika društva stvorena ovim romanom je bezvremenska i nepromenljiva - možemo je preneti u bilo koji vremenski trenutak i dobiti stvarno stanje ljudskog ponašanja, osobina i međuodnosa. Bez obzira na društveni sistem, mesto u kojem žive i način života, ljudi su isti. Barem ono najdublje u njima. Sve vrline i mane, sve ono što nas pokreće, sva ljubav koju osećamo, odnos prema životu i smrti postoji u svima nama. Pitanje je samo šta će prevagnuti, gde ćemo se nalaziti na skali dobra i zla i kojim željama ćemo dozvoliti da okupiraju naše misli i utiču na naše postupke.

"Dorotej" je odličan psihološki roman i odlična kritika društva. Ne morate poznavati srpsku istoriju ili taj istorijski period kako biste ga razumeli. Njegovi likovi su svet u malom - svakog od njih, kao i njihove osobine, možete prepoznati u ljudima koji vas okružuju, koje srećete svakodnevno, pa čak i u vama samima. A Dorotej, kao simbol nečeg nedostižnog, je ona bolja verzija svih nas, koja strpljivo čeka da se pokaže. 

Hvala na čitanju!