Skip to main content

Posts

SMOKVA - GORAN VOJNOVIĆ

Čudonovato je to kako su baš oni najteži trenuci u životu prekidači koji stave u pogon mašinu za pretumbavanje svih onih misli koje su ostale neposložene, svih onih duboko sakrivenih emocija koje odjednom isplivaju na površinu i izazovu plimu na koju nismo bili pripremljeni, i svih onih događaja koji su obeležili naš život na posredan ili neposredan način. Nekako je uvek smrt ta koja nas upozori da trebamo živeti, a gubitak voljenih osoba podsetnik na to koliko su nam značile.  Smokva je priča o jednom takvom gubitku, o osobi  koje više nema, o povratku u prošlost, preispitivanju svih onih odluka i događaja koje su uticale na tri generacije jedne porodice, tri bračna para i o sastavljanju svih delića porodične priče u jednu celinu.  Nakon smrti svoga dede, Jadran, pripovedač i jedan od glavnih likova ove porodične drame, odlazi sa svojom majkom Vesnom porodičnu kuću u Momjanu, u Istri, kako bi sve pripremili za sahranu. Stara porodična kuća, mesto odakle je sve i počelo, izaziv
Recent posts

KNJIGA O MILUTINU - DANKO POPOVIĆ

" Knjiga o Milutinu " je najpoznatije delo Danka Popovića, kojim je skrenuo pažnju na sebe i svoj rad, ali kojim je takođe, na jedan jezgrovit način, iz potpuno novog ugla, dočarao period od oko 40 godina, stanje u državi, društvene promene i uticaj svega ovoga na život malog čoveka - šumadijskog seljaka. Dajući Milutinu reč i mogućnost da izrazi svoje mišljenje, stavove i negodovanja, Popović ukazuje na skrivenu i neizrečenu sliku ratova, na heroje i njihov pravi put do ordena na grudima, na njihovu nesreću i gubitke koji nisu uvršteni u pobedu koja se slavi.  Mnogo godina nakon 1914. godine i početka Prvog svetskog rata, pokušavajući da prekrati vreme u zatvoru, Milutin se mislima vraća na dan kada su zvona zvonila sa svih strana i pozivala ljude u rat. On, glavni protagonist i pripovedač ove knjige, priseća se trenutaka koji su obeležili njegov, ali i živote mnogih drugih. Povratkom u prošlost i pripovedanjem svih događaja koji su usledili nakon tog dana, on pokušava

KALEIDOSKOP - ZORAN ŽMIRIĆ

Preslistavanjem ove knjige primetila sam da je podeljena u celine čiji su nazivi imena boja - žuta, crvena, plava, zelena, ljubičasta. Priznajem da sam se u tom trenutku nasmešila jer sam se prisetila fotografije koja je kružila netom na kojoj stoje muškarac naspram žene, a između njih nabrojane boje koje muškarac zna i prepoznaje po imenu, s jedne strane, i one koje su poznate ženi, s druge strane. Mislim da nema potrebe napominjati o toj drastičnoj razlici i potvrdi sa su možda, u ovom slučaju, žene zaista komplikovanije od muškaraca. Autor ovog dela je Zoran Žmirić, dakle muškarac, pa me izbor boja i nije začudio, ali sam se pritom zapitala koliko bi tomova imala ova knjiga da je napisala jedna žena.   Ova mala digresija o slici i bojama je i odličan primer onoga što se nalazi na stranicama ove fantastične knjige. U pitanju su razne situacije iz svakodnevnog života koje na prvi pogled izgledaju potpuno zbunjujuće, koje izlaze iz okvira uobičajenog i očekivanog, i u kojima naši

SITNIČARNICA "KOD SREĆNE RUKE" - GORAN PETROVIĆ

Da li ste ikada sebe našli u situaciji da tokom čitanja naprosto nestanete s ove planete, da vas knjiga toliko obuzme da prestanete da primećujete ljude oko sebe, dešavanja, zvukove i mirise? Da li ste ikada imali osećaj da se tokom čitanja nalazite tik uz glavne likove, da pokušavate da ih dozovete, ali bezuspešno, da pokušavate da ih uhvatite za ruku kako biste im pružili malo utehe ili sprečili da učine sledeći pogrešan korak, ili da idete sa njima u avanture i da se u potpunosti prepustite i pustite ih da vas vode gde god požele...? O jednom takvom čitanju, tokom kojeg se vi nalazite unutar sveta o kojem čitate, gde možete slobodno šetati ulicama grada u kojem je smeštena radnja, dodirnuti predmete koji su deo scenografije, susretati glavne likove, ali i ljude koji baš u tom istom trenutku čitaju baš tu istu knjigu, se govori u romanu Sitničarnica "Kod srećne ruke" .  Na početku romana mladi lektor Adam Lozanić od nepoznatog i misterioznog muškarca dobija veoma neobi

AUTOBIOGRAFIJA - BRANISLAV NUŠIĆ

Moram priznati da je moj prvobitni plan bio da ovu recenziju preskočim. Ne zato što nemam šta o ovoj knjizi reći, već zato što smatram da je sve ono najbitnije već rečeno, i da bi možda prikazi pojedinih delova ovog izvanrednog dela bili dovoljni da svi oni  do čijih ruku ova knjiga još nije došla odmah pohitaju u potragu za istom. Ali onda  sam   uhvatila sebe u razmišljanju o tome šta bih ja, da imam iole talenta za pisanje na ovakav humorističan način, izdvojila iz svog života i stavila na papir. Iskreno, ukoliko ste ikada obratili pažnju na sebe ili ljude kojima ste okruženi, primetili biste, poput mene, da se svi mi rado prisećamo onih delića naših života koji su ispunjeni nekom dosetkom, šalom ili neugodnom situacijom u kojoj smo se našli, koja nas je naučila pameti ili iz koje smo izvukli deblji kraj. Sve te trenutke rado prepričavamo, pokušavajući da se prisetimo najsitnijih detalja i koristeći reči kojima bismo sve to dočarali drugima, uvlačeći ih u našu priču i izazivajući u

GOLEMATA VODA - ŽIVKO ČINGO

Kada sam započinjala ovaj blog na pameti su mi bile sve one knjige domaćih autora koje sam zaista želela da pročitam jednog dana, ali koje su uvek ostajale negde na dnu police čekajući svojih pet minuta (ili malo više). Međutim, tada nisam bila svesna da će me ovaj put odvesti i na neku drugu stranu i pružiti nešto novo i neočekivano - mogućnost da otkrijem autore koje inače  nikada   ne bih uzela u ruke i dela za koja, verujem, mnogi i nisu čuli. Književnost i svet knjiga je jedno ogromno more, i ma koliko se svi mi trudili da ga preplivamo i osetimo pod rukama svaku kap njegove vode, znamo da je to nemoguće, neostvarivo, i baš iz tog razloga se od srca obradujem kada me ovaj blog i splet srećnih okolnosti navede ka jednoj ovakvoj knjizi.  Golemata voda (Velika voda) je roman čija je radnja smeštena u dečijem kazneno-popravnom domu po završetku Drugog svetskog rata, negde u Makedoniji. Pripovedač Leme vraća se u taj period i ispoveda nam o vremenu koje je proveo u tom domu zajed

BAŠTA SLJEZOVE BOJE - BRANKO ĆOPIĆ

Postoji nešto u Ćopićevom stilu pisanja, izboru tema i načinom na koji prikazuje svoje likove što ga izdvaja od ostalih i zbog čega je prepoznatljiv. Sigurna sam da čak i kada bih uzela u ruke samo deo teksta nekog njegovog romana kojeg do sada nisam pročitala, prepoznala bih ga na osnovu tog nekog radosnog povratka u detinjstvo, karakterizacije likova u kojima su njihove mane i naivnosti prikazani tako da im se to i ne može zameriti, na osnovu priča o ratu u kojima se ne govori o velikom stradanju, brojnim žrtvama, već o onim trenucima iz svakodnevnog života malih ljudi tokom tog istog rata koji su promakli mnogim hroničarima, koji nisu bili dovoljno bitni da bi se našli u istoriskim udžbenicima. "Bašta sljezove boje" započinje posvetom, koja je jedna od najboljih i najemotivnijih koje sam do sada pročitala, priča za sebe.  Mnogo godina kasnije, boreći se protiv zla koji vlada svetom, a koji je predvideo njegov prijatelj iz detinjstva Zija Dizdarević, kome je ova knjig