NEČISTA KRV - BORISAV STANKOVIĆ

Nisam sigurna da li bih se ikada usudila napisati nešto o delu kao što je "Na Drini ćuprija" ili bilo kojem drugom delu Ive Andrića. Postoji nešto u tim velikim piscima zbog kojih se ponekad osećam manja od makovog zrna, i veoma mi teško pada kada trebam izneti svoja razmišljanja i skupiti svoje misli u jednu uređenu celinu zato što sam stalno pod utiskom da ću nešto zaboraviti, pogrešno reći ili će se nešto pogrešno protumačiti. Bora Stanković svakako spada u tu grupu velkana i trenutno je preda mnom težak zadatak - trebala bih reći, odnosno napisati nešto o delu "Nečista krv", nešto o čemu drugi već nisu i privući vas da po prvi put, ili još jednom, uzmete ovu knjigu u ruke i počnete sa čitanjem. 

Za sve one koji nisu do sada pročitali ovo vrhunsko delo (nadam je da je takvih malo) pokušaću vam predstaviti bit romana, bez odavanja svih onih detalja koje trebate sami otkriti. Moram napomenuti da je radnja, primarna u mnogim delima, ovde dobila sekundarnu ulogu. Postoji samo kao promena u životu pojedinca koja utiče na njega/nju i koja nam pomaže da bolje upoznamo i shvatimo glavne likove i njihove postupke. Težište romana je unutrašnje previranje glavnih likova i situacije u kojima se nalaze, ali se pri tome ne gube iz vida sociološki razlozi zbog kojih do toga dolazi. Osim toga što je odličan psihološki roman, "Nečista krv" takođe nudi i uvid u društvenu svest toga doba.

Poput Andrića, koji je u svom neponovljivom delu "Na Drini ćuprija" kroz život malih ljudi opisao promene u društvu, Bora je ispisujući stranice o Sofki i njenom životu dao širu sliku društvenih promena u Vranju i okolini s kraja XIX veka i perioda nakon oslobođenja od Turaka. Promene koje su nastale osećaju na svojoj koži svi pojedinci, i oni koji su do tada imali ugled zahvaljujući svojem imenu i poreklu, i oni koji koriste novi poredak i promene koje nosi kako bi stekli bogatstvo, a samim tim i ime. 

Glavni lik romana, Sofka, poslednji je potomak nekada ugledne vranjanske porodice i na svojim leđima oseća teško breme svog imena i porekla. Veliko bogatstvo njenog pretka, hadži-Trifuna, rasipale su generacije koje su dolazile, ostavljajući Sofkinom ocu, efendi Miti, samo ime koje nosi. Živela je u raskoši i odrastala u prividnom bogatstvu koje su svi pokušavali da održe. Ne samo zbog imena onih od kojih potiče i nekadašnjeg bogatstva o kojem se i dalje govori, već i zbog sopstvene lepote, Sofka je hodala uspravnog stava, sa glavom visoko izdignutom. 

Ali kao i sve u životu, ono što poleti mora pasti. Promene u društvu se odražavaju na Sofkin život i menjaju ga na način kojeg ni sama nije svesna. Njen otac, stalno odsutan zbog bega od života koji mu ne odgovara, vraća se iznenada. Efendi Mita, pripadnik nekadašnje vranjanske aristokratske klase našao je način kako da zadrži ono malo bogatstva koje mu je ostalo - pronašao je prosca za svoju ćerku, i to bogatog. Od tog trenutka Sofka postaje žrtva društvenih promena i hrabro prihvata odluke koje su joj nametnute. Udaja za dvanaestogodišnjeg Tomču je spasila njenog oca, dok je ona postala deo izopačenog seljačkog običaja gde svekar ne bira samo ženu za svog sina već i za sebe, gde je sin možda i brat, i gde je krv nečista. 

Glavni likovi su rastrzani između tri glavna pokretača i uzroka svih njihovih patnji - bogatstva, morala i požude. Životima Sofke, efendi Mite, gazda Marka i Tomče upravlja mišljenje sredine i šta će svet reći, bogatstvo koje jednima služi da održe ime koje nose, a drugima da isto stvore, i ljudski nagoni i potrebe koji se moraju potisnuti duboko u sebe, što svakog od njih čini duboko nesrećnim.

Stekla sam utisak da Bora Stanković nije slučajno izabrao taj period u istoriji, kao i Sofku kao glavni lik. Kako bolje opisati promene koje nastaju u društvu nego kroz ženski lik koji se našao između starog i novog, bogatih i siromašnih, društva i pojedinca. Ali ono što se posebno izdvaja i zbog čega je ovaj roman zaista poseban jeste sam prikaz devojke, a potom i žene. Za razliku od tadašnjeg poimanja žena, kao osoba koje se pokoravaju voljama drugih i nametnutim pravilima, bez prava glasa i ispoljavanja sopstvene volje, Bora je u ovom romanu predstavio ženu onakvom kakva jeste - kao živo biće, i odajući nam njena razmišljanja, potajne želje, to previranje u njoj, odlukama koje ipak na kraju sama donosi, pikazao nam je da iza svih tih pokoravanja i pristajanja postoji nešto mnogo veće i dublje. 

Hvala na čitanju!