Sama reč "galebarenje" starijim generacima je sigurno bliža, za njih to nije samo pojam koju ukazuje na na neka "davna, bolja vremena" kada su naši roditelji bili mladi i koji priziva jugonostalgiju, za neke od njih to je bio način života. Moram priznati da je čak i simpatično pročitati novinski članak u kome neki od starijih galebova priča o svojom mladosti i svim onim jednostavnim upadicama kojima su prilazili devojkama i ženama.
Neki bi rekli da je "Na osami blizu mora" knjiga o galebarenju, mladosti i letnjim avanturama, ali se kroz tekst ispisan među koricama knjige nalazi i nešto više. Početnih nekoliko stranica su nesumljivo šokantne i zapitaćete se da li ima smisla nastaviti dalje i šta je to što vas očekuje na narednih tristotinak stranica. Prva scena koja govori o seksualnom odnosu Luke, dečka u pubertetu i starije strankinje, njihovog odlaska na skriveno mesto, bodrenju njegovih prijatelja bi vas moglo odvratiti od daljeg čitanja, posebno ukoliko je ovo i vama, kao i meni, prvi susret sa Ferićem. Ali, ukoliko ste dovoljno stari da vam roditelji ne govore da zažmurite dok traju eksplicitne scene u filmu, onda je ovo prava knjiga za vas - sa odlično dočaranim likovima, čije postupke možete odobravati, ali i ne, situacijama u kojima se samo retki mogu naći i pre svega tim mirisom mora i borova koji mame da ovog istog trenutka spakujete svoje kofere, zaputite se na najbližu obalu i uživate u ovim sunčanim danima.
Delo "Na osami blizu mora" se može svrstati u zbirku priča. Svaka od ovih priča se bavi određenim periodom života glavnih junaka i može se posmatrati kao pojedinačno prozno delo, ali međusobno ispreplitani likovi, koji se provlače kroz svih devet priča, govore u prilog tome da se ova knjiga može posmatrati i kao jedan neobičan roman. Radnja je fragmentarna, svaka priča je poput jedne slike u fotoalbumu, ali spojene čine jednu celinu.
Roman je o grupi prijatelja smeštenih na ostrvu Rabu, njihovim letnjim avanturama, ljubavnim problemima i odrastanju. Čitajući nekoliko priča na početku, stiče se utisak da ćemo do kraja pratiti Luku, Borisa, Gavrana i Škembu kroz njihova letovanja. Međutim, u nekom trenutku radnja se odvaja od uobičajenog toka i vraća u mladenački život Lukine i Borisove bake Ele, koja pobegne od udaje u Afriku, da bismo se kasnije našli u vozu na putu od Krakova do Wroclawa, i na kraju se ponovo vratili na Rab. Kako ovo ne bi bio samo mačo roman, Ferić uvodi ženske likove u vidu Alke i Lene - devojaka sa ostrva, ali i Constanze, Ulrike, Dagmar, Marie... One predstavljaju protivtežu ovim galebima, ali i njihov plen i predmet požude.
Rab sedamdesetih i osamdesetih godina, prožet mirisom mora i smole, gde liberalne Nemice, Holanđanke, Slovakinje i Čehinje dolaze po zabavu, mesto je letovanja naših glavnih junaka i savršena lokacija za isprobavanje njihovih ljubavnih umeća. Sveprisutno raspoloženje, posebno u letnjim periodima, prizvuk različitih stranih jezika, koje su junaci ovog romana primorani naučiti kako bi mogli šarmirati sve te strane i egzotične devojke, doprinose atmosferi i stvaraju savršenu pozadinu romana. Odlazeći sa Raba, likovi se udaljavaju od tog lagodnog života prepunog avantura i susreću sa životom.
Zavođenje i seks, ljubavni zapleti i razočaranje u devojke i situacije, ali i verni prikaz samog ostrva Raba, njegove prošlosti i običaja, sa radnjom koja je smeštena u dvadesetogodišnjem razdoblju, čini ovaj roman. Ispisujući naizgled savršene priče o ženskom osvajanju i brojanju recki Ferić otkriva da i oni koji osvajaju postanu osvojeni ili žrtva svog osvajanja, ostaju samo neprežaljene ljubavi i odnosi koji se gube. Nadobudni mladići odrastaju shvatajući da je život nešto više od letnje avanture, gube tlo pod nogama i shvataju da hepiend ne postoji.
Hvala na čitanju!
Comments
Post a Comment