KLETVA KAINOVA - ALEKSANDAR TEŠIĆ

Kako bih započela priču o ovoj knjizi potrebno je da se vratim nekih 300 godina unazad, u period Kraljevine Srbije tj. Vojne Komandature Kraljevine Srbije.

Nakon svima poznate 1389. godine, istorija Srbije krenula je smerom koji nijedna država ne bi želela da ima u svojoj istoriji - vlast je prešla u tuđinske ruke i počela je petstogodišnja tama u istoriji koja će se okončati početkom XIX veka. Međutim taj period je svakako buran, sa događajima koji su itekako bitni, a većini malo poznati. Ovde ću preskočiti znatan deo tog perioda i preći odmah na početak XVIII veka i doba u kojem je smeštena radnja ove knjige.

Nakon Požarevačkog mira 1718. godine formirana je Kraljevina Srbija - oblast u okviru i pod upravom Habsburške monarhije, koja je postojala sve do 1739. godine, da bi nakon te godine ponovo postala turska teritorija. Prvi upravnik Kraljevine Srbije bio je Eugen Savojski (jedan od likova ovog romana i kraljev savetnik) koji je upravljao iz Beograda i kome su izveštaje podnosili provizori (upravitelji) 11 distrikata (delova na koje je ova oblast podeljena). 

"Suočena sa izbijanjem nove epidemije kuge s teritorije Osmanlijskog carstva, Habsburška monarhija je početkom 18. veka podigla sanitarni kordon u dužini od skoro 1900 km. Protezao se južnom i istočnom granicom monarhije i Transilvanije, i predstavljao najduži stalni kopneni kordon u evropskoj istoriji. 

U nedostatku pravog leka, pribegavano je četrdesetodnevnoj izolaciji zaraženih. Kordon su sačinjavale lokalne vojne trupe i austrijsko medicinsko vojno osoblje. 

Međutim, od neprijateljskih Osmanlija stizala je pošast strašnija od kuge. Epidemija vampirizma potresala je južne granice monarhije i prodirala u njenu unutrašnjost. 

Koliko su ozbiljno shvatali problem vidi se po tome što su lokalni organi vlasti morali direktno da obaveštavaju Dvorski ratni savet u Beču i njihovu Dvorsku sanitarnu komisiju Sanitätshofkommission. 

Zvaničan naziv vampirizma bio je magia posthuma, po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706."

Ovako počinje "Kletva Kainova" nagoveštavajući na samom početku jedan mračan roman o dobro poznatim verovanjima srpskog naroda. Podeljen na četiri celine, priča vodi od pograničnog mesta i sela Medveđa, preko Kisiljeva i strašnog događaja koje je pogodilo selo, preko Praga i Beograda, da bi nas na kraju ponovo vratila u Medveđu. Spajajući fikciju sa istorijom Tešić je ponudio nezaboravan roman koji se može čitati kao odlična fantastika, ali koji nas istovremeno uči o srpskoj mitologiji i pričama koje rado slušamo obilazeći pojedina mesta, ali u koje ne verujemo. (Barem dok ne pročitamo ovu knjigu.)

Roman je napisan u vidu dnevničkih zapisa i pisama raznovrsnih likova koji nam svojim jezikom donose događaje i opasnost koja im preti i protiv koje se bore. Nemili događaji koji su potresali sela opisana su iz perspektive meštana dajući nam uvid u lično stanje i osećanja, tako da je nemoguće da tokom čitanja ne osetite jezu i obraćate pažnju i na najtiši zvuk u pozadini. Čitava atmosfera koja odiše strahom, napetošću i ludilom uvlači nas u taj mračan period u kojem vladaju nečastivi. Službeni izveštaji i pisma službenika dodatno dočaravaju strah koji vlada među loklalnim stanovništvom i koji se prenosi i na one koji u ta verovanja sumnjaju.

Prve dve i poslednja celina su preuzete iz narodnog verovanja i priča na koje ćete sigurno naići ukoliko želite nešto više saznati o vampirima. Veruje se da su Arnaut Pavle i Petar Blagojević posle smrti postali vampiri i da su događaji koji su nakon toga usledili doveli do dodatnog istraživanja i otvaranja diskusije u Evropi koja je trajala narednih nekoliko godina. Svakako da priče vezane uz Pavla i Petra možete potražiti na netu, ali vam predlažem da to učinite tek nakon čitanja ove knjige. Tešić je na jedan maestralan način povezao podatke koji postoje u jednu zastrašujuću celinu i omogućio vam da sve to, ne samo saznate, već i osetite.

U trećoj celini delovi dnevnika pukovnika Aleksandra Frejhera Kotvica uvode nove likove i prikazuju zabrinutost dvora za stanje u Kraljevini Srbiji i izveštajima koji odatle pristižu. Odlučivši da nešto preduzmu oslanjaju se na pomoć Eleonore von Schwarzenberg, žene za koju se veruje da je i sama vampirica. Intrige na bečkom dvoru i pitanje nasledstva provlače se u pozadini romana dočaravajući lične interese pojedinaca i razloge njihovih odluka. 

Kao i u svakom delu u kojem vlada tama mora postojati tračak nade i likovi koji će se protiv te tame boriti. Glavni likovi ovog romana su Miloš, sam vampirskog porekla, i hadnak Vukman. Prijatelji i lovci na vampire koriste svoje znanje i hrabrost kako bi pomogli narodu u borbi protiv neživih, sami doživljavajući poraze. 

Kada narodna verovanja upotpunjena istorijskim činjenicama postanu jedan ovakav roman dobijate nešto što vas drži prikovanim za stolicu. Možete biti, kao i ja, amater u čitanju horor priča, ali vas to nikako neće ometi da čitate sa nestrpljenjem i u iščekivanju šta vam sledeća stranica donosi. Ovih 400 stranica nećete ni primetiti i poželećete da ih ima barem još toliko. Mada naizgled zaokružena celina, roman otvara prostor za nastavak, jer kako i sam hadnak Vukman kaže: "Dvaput sam se dosad pokajao, zbog Vučice i Anđe. Ostaje mi još pet puta." Ja vam neću reći na šta se odnosi ovih dva, odnosno pet puta, to ćete već sami otkriti. 

Roman "Drakula" je svakako najpoznatiji horor roman sa istovetnom temom, ali "Kletva Kainova" vas vodi na sam početak i mesta odakle je sve to zaista i počelo. Ako ste ljubitelj ovog žanra mislim da će knjiga ispuniti sva vaša očekivanja i da čete uživajući okrećući stranice. Ukoliko vas ovako nešto ne privlači, nadam se da ćete svoje mišljenje promeniti i pružiti šansu Aleksandru Tešiću da vam na svoj način dočara priče o vampirima koje ste možda do sada već čuli.

Hvala na čitanju!