Prvih 365 dana

Ovih godinu dana je proletelo za čas. Imam utisak da je juče bio novembar 2017. godine kada sam sagledavala svoj spisak pročitanih knjiga i planirala šta je to što bih mogla uglaviti u preostalih 30 i više dana koliko je ostalo do kraja godine. Ono što me je zapanjilo i predstavljalo na neki način čitalački poraz jeste činjenica da od svih četrdesetak naslova i autora nijedan nije bio domaći. Sa polica me je posmatrao Andrić i njegovi romani koje sam silno želela da pročitam ponovo, Meša Selimović i njegov "Derviš i smrt"  koji mi je drag iz jednog posebnog razloga (ali o tome nekom drugom prilikom) i još nekoliko knjiga koje premeštam s jednog mesta na drugo u nadi da ću ih jednog dana pročitati. 

Iako u svetu postoji toliko dosupnih listi za čitanje, sa raznovrsnim brojem uključenih knjiga, žanrovima i tematikama, kao i knjiških klubova koji su posvećeni čitanju određenih knjiga, potraga za nečim sličnim kada su u pitanju domaći autori me je odvela u slepu ulicu. Poneka lista postoji, klubovi povremeno uključe i nekog domaćeg autora, ali nekog ko je posvećen isključivo njima nisam pronašla. Tada je nastala ideja za ovim blogom i čitavim konceptom knjiga meseca i biografija. Želela sam da unapredim samu sebe kao čitaoca, ali istovremeno pružim i drugim ljudima šansu da mi se pridruže na tom putu, jer sam sigurna da ta ogromna količina naslova svetske književnosti, koja raste iz dana u dan, ne udaljava samo mene od onoga što naša književnost već ima i što nam nudi svakim novim danom.

Ideju koja je nastala je bilo potrebno realizovati kako ne bi ostala samo to - ideja, ali već na samom početku realizacije pojavio se ogroman problem - kako nazvati blog i dati mu prepoznatljivo ime koje će ga predstavljati u pravom duhu. Nije bilo sumnje da treba imati neke veze sa Andrićem, jer je on autor koji je svima poznat, čija se dela rado čitaju i koji je postigao ono što nikome sa ovih prostora do sada nije pošlo za rukom - postao je dobitnik Nobelove nagrade. I onda podatak da je baš 10. decembra 1961. godine održao govor prilikom preuzimanja nagrade, koji sam za sebe predstavlja jednu celinu sa važnom porukom koju nosi, bio ključan u odabiru tog datuma kao dana kada trebam početi svoju priču i dati joj naziv - O priči i pričanju.

Sve ono što je nastalo od tog dana je postalo sastavni deo ovog bloga, Instagram i Facebook profila. Svaka pročitana knjiga mi je pokazala da je odluka da se makar na određeni period udaljim od onoga što svet nudi (ne u potpunosti, naravno) bila prava i da time nisam izgubila ništa, već naprotiv dobila mnogo više. Čitajući knjige koje govore o mestima koje poznajem, o ljudima i ljudskom mentalitetu koji mi nije stran i u kojem se i sama prepoznajem izazivao je u meni toliko emocija koje je ponekad bilo teško kontolisati. Bilo je smeha, knedli u grlu koje je bilo jako teško progutati, samospoznaje koju treba prihvatiti. Recenzije koje su usledile nakon čitanja su zaista bile pravi izazov jer pisanje nije moja profesija i izraziti sopstvenu misao na jedan razumljiv i celovit način je iziskivalo dosta promišljanja, pisanja i brisanja i sedenja ispred računara. Možda bih neke sada napisala na drugačiji način, bolje, ali ću ih ostaviti takve, nepromenjene, jer su one zaista odraz mojih tadašnjih misli.

Moram priznati da me je ova obaveza zaista naterala da pročitam te knjige koje su samo stajale na polici, a nakon toga i neke nove. Međutim, ono što je dalo mnogo veći smisao celoj ovoj priči jeste svi vi. Vi koji ste tu od početka ili koji ste se priključili nekad kasnije, vi koji ste prihvatili ovu ideju, ovu koncepciju i želju, vi koji ste mi svojim komentarima i lepim rečima pokazali da je ovo nešto što vam se dopada. Vaša podrška je ta koja me svakog dana tera da dam sve od sebe kako bi ono što vam nudim bilo kvalitetnije i na šta biste trebali izdvojiti delić svoga dragocenog vremena. Ova priča mi je omogućila da vas upoznam, razmenim sa vama misli, želje i nade i otkrijem da je ovaj svet pun predivnih ljudi.

Ali ovde nije kraj, priča se mora nastaviti jer postoji toliko autora o kojima još uvek nismo imali priliku da govorimo i još više dobrih knjiga za čitanje. Ovo je samo trenutak koji želim zapamtit, rođendan jedne ideje koji želim proslaviti, jer smatram da osim onih naših rođendana kada slavimo to što smo još uvek tu, potrebno je proslavljati i ovakve rođendane. Oni su potvrda da naš rad nije bio uzaludan, da smo proteklih 365 dana proveli radeći na nečemu što nam možda donosi dozu radosti i što nas je naučilo nečemu novom i, u krajnjem slučaju, otkrilo neku našu novu stranu i donelo nam neka nova iskustva i nove ljude u život. 

Hvala na čitanju!