O priči i pričanju

Ko legenda priča stara bila jednom Manda bajna grabila je iz bunara a voda je bila sjajna Manduševac dugo se skrival o Mandi se zna tek nekaj Bumo našli nove Mande al' vode ni kak negdar Zagrabi, Mando, zagrabi      Zagrabi bilo čime za bregom, rođen je ovaj grad i Zagreb je dobio ime Nek' iz zdenca sad poteče nova ljubav prema gradu politički bumo rekli novi odnos prema radu Manduševac dugo se skrival o Mandi se zna tek nekaj Bumo našli nove Mande al' vode ni kak negdar (stihovi pesme Zagrabi, Mando zagrabi   kompozitora i pjevača Stjepana Jimmyja Stanića) Legenda kaže da je nekada davno, na mestu današnjeg glavnog trga u Zagrebu postojao izvor vode pored kojeg je stajala devojka Manda. U tom trenutku, tuda je prolazio vitez na konju, koji je bio toliko umoran i žedan da je uspeo izgovoriti samo ove reči: "Mando, dušo zagrabi!". Otuda Zagrebu njegovo ime, koje mi danas znamo. Sada, da vas ne bih više držal...

Period između dva svetska rata je bilo doba ideja, procvata industrije i izgradnje brojnih zgrada u Beogradu, pored kojih i danas možete proći, zastati i diviti se njihovoj lepoti, i doba ljudi po čijem nalogu i želji su te zgrade i nastale. To je bilo i vreme odrastanja novih generacija čiji će unutrašnji revolt rasti iz dana u dan i koji će pod uticajem novih ideologija odbaciti dotadašnje verovanje i stav, tražiti promenu i boriti se za revoluciju.  Radnja romana "Raslo mi je badem drvo" je smeštena baš u tom periodu, možda zato što je sam autor rođen baš tada ili možda da bi nas kroz pripovedanje mladog Blagoja Jotića upozorio da se iza sve te raskoši i prividnog blagostanja krilo nešto mnogo dublje.  "Napuštao sam rodni kraj - činilo mi se zanavek. S bolom u grudima piljio sam u brda iznad seoskih krovova, u zabrane i vinograde. Svaki čas sam se osvrtao da pogledom dotaknem orahove krošnje, crveni krov očeve kuće, i, nad njim, jedini bor u selu.  Priča, nap...

Za razliku od ostalih autora koji su nam, ispisujući stranice istorijskih romana, približili periode devetnaestog i dvadesetog veka - doba brojnih istorijskih i političkih promena, društvenog uređenja, naziva država i velikih ratova, Dobrilo Nenadić nas ovim delom vraća malo dalje u prošlost. Smeštajući radnju svog romana u srednjovekovnu Srbiju autor nas udaljava od modernog društva i sadašnjosti, daje nam jednostavniji vremenski i istorijski okvir u koji smešta svoje likove i omogućava nam da se isključivo posvetimo otkrivanju ljudi, njihovih osobina i međuodnosa.  Svojim prvencem Dobrilo Nenadić je u srpsku književnost uneo dašak osveženja, a čitaocima je pružio originalan i upečatljiv roman sa nešto drugačijom pisanom formom. Trinaest likova nam kroz svoje misli  prenose radnju romana koja počinje onog trenutka kada u njihov život uđe četrnaesta osoba po kojoj je ovo delo i dobilo naziv - Dorotej.  Neobičnost pripovedanja se ogleda i u odsustvu dijaloga kojima mi...

Ovih godinu dana je proletelo za čas. Imam utisak da je juče bio novembar 2017. godine kada sam sagledavala svoj spisak pročitanih knjiga i planirala šta je to što bih mogla uglaviti u preostalih 30 i više dana koliko je ostalo do kraja godine. Ono što me je zapanjilo i predstavljalo na neki način čitalački poraz jeste činjenica da od svih četrdesetak naslova i autora nijedan nije bio domaći. Sa polica me je posmatrao Andrić i njegovi romani koje sam silno želela da pročitam ponovo, Meša Selimović i njegov "Derviš i smrt"  koji mi je drag iz jednog posebnog razloga (ali o tome nekom drugom prilikom) i još nekoliko knjiga koje premeštam s jednog mesta na drugo u nadi da ću ih jednog dana pročitati.  Iako u svetu postoji toliko dosupnih listi za čitanje, sa raznovrsnim brojem uključenih knjiga, žanrovima i tematikama, kao i knjiških klubova koji su posvećeni čitanju određenih knjiga, potraga za nečim sličnim kada su u pitanju domaći autori me je odvela u slepu ulicu. Ponek...

Listajući knjigu po prvi put pomislila sam: "Ok, ovo može brzo biti gotovo." I bilo je. Ali sam se ovog puta, kao i mnogo puta ranije, uverila da ono što kratko traje i te kako može ostaviti trag u nama. Svaka pročitana knjiga koja sadrži crtice ili priče mi je dokaz  da takve knjige zaista  mogu   puno toga reći, preneti širok spektar emocija i pokazati maestralnost autora koji uspe da u tako ograničenom broju reči dočara jednu scenu, jedan trenutak u nečijem životu, jednu sliku. "Autoportret s torbom" je niz crtica koje u sebi nose autorova zapažanja iz svakodnevnog života. Dopunjujući svaki tekst skicom on nam olakšava vizuelizaciju samog trenutka i pomaže nama, čitaocima, da u potpunosti doživimo njegove strahove , maštarije i   setu.  Nepravilne linije skica, koje su nastale kao posledica trenutka i želje da se taj trenutak uhvati i zarobi na tom parčetu papira, odaju talasanje gradskog prevoza u kojem je većina njih nastala, kao i torbu koja je najče...

Kako bih započela priču o ovoj knjizi potrebno je da se vratim nekih 300 godina unazad, u period Kraljevine Srbije tj. Vojne Komandature Kraljevine Srbije. Nakon svima poznate 1389. godine, istorija Srbije krenula je smerom koji nijedna država ne bi želela da ima u svojoj istoriji - vlast je prešla u tuđinske ruke i počela je petstogodišnja tama u istoriji koja će se okončati početkom XIX veka. Međutim taj period je svakako buran, sa događajima koji su itekako bitni, a većini malo poznati. Ovde ću preskočiti znatan deo tog perioda i preći odmah na početak XVIII veka i doba u kojem je smeštena radnja ove knjige. Nakon Požarevačkog mira 1718. godine formirana je Kraljevina Srbija - oblast u okviru i pod upravom Habsburške monarhije, koja je postojala sve do 1739. godine, da bi nakon te godine ponovo postala turska teritorija. Prvi upravnik Kraljevine Srbije bio je Eugen Savojski (jedan od likova ovog romana i kraljev savetnik) koji je upravljao iz Beograda i kome su izveštaje podn...

Dobrica Ćosić uplovio je u književnost romanom "Daleko je sunce"  (1951.) da bi samo tri godine kasnije objavio roman "Koreni" (1954.) i tako započeo rad na porodičnoj sagi koja će junake pratiti kroz preko deset knjiga i u vemenskom periodu od čitavog jednog veka. Roman "Koreni" je, pre svega, psihološki jer nam daje veoma upečatljive likove, čije unutrašnje previranje i spoljašnje sukobe otkrivamo tokom čitanja, ali i sociološki jer nam daje uvid u društveni i politički život Srbije s kraja 19.veka, vreme patrijarhalnog života, političkih stranaka i buna. Stoga bi se i naziv romana mogao protumačiti na dva načina. Koreni mogu predstavljati želju članova porodice Katić za daljim opstankom, produženjem loze i puštanjem korena u mestu u kojem žive, dok s druge strane mogu predstaviti i narod čiji mladi izdanci odlaze u svet radi školovanja, sa željom starijih da ne zaborave svoje korene i mesto iz kojeg potiču. Radnja romana odvija se krajem 19. v...